Konjanici
Kročim nogom napolje na ulicu,
vidim sunčan dan,
sunce me pozdravlja i počnem da gledam oko sebe.
Ulica je danas čista i uredna,
ali juče je bila šljunkovita.
Oni prolaze njome.
Crveni konjanik, mi kaže stop,
Crni konjanik, prenosi poruku buduće nesreće,
Beli konjanik, mi kaže sve je u redu.
Ne mogu ih zaustaviti.
Okrećem glavu za natpisima oko mene,
menjaju se, kao da su za mene napisani,
kao da si ih meni poslala.
Oni ih nose i imaju zadovoljan osmeh na svojim licima,
smeju se i gledaju me, nesiguran sam,
je su li to tvoji prijatelji?
Crveni konjanik, mi kaže stop,
Crni konjanik, prenosi poruku buduće nesreće,
Beli konjanik, mi kaže sve je u redu.
Ne mogu ih zaustaviti.
Kuraže me i bodre,
Pa i previše,
opet se bojim,
čime sam ja to zaslužio.
Vidim nisu odavde,
došli su ovde,
nisam ih zvao.
Ali ja se ne bojim njih,
crni konjanik je noc,
beli dan,
a crveni sunce.
Crveni konjanik, mi kaže stop,
Crni konjanik, prenosi poruku buduće nesreće,
Beli konjanik, mi kaže sve je u redu.
Ne mogu ih zaustaviti.
Gledam ih bezbedno sa terase,
Prolaze,
Oni znaju kad pogrešim,
oni su tu, da me spreče,
oni su tu da mi sugerišu.