Prekinuta idila usnulog sna

Sat mi otkucava. Baterija mu se istrosila.
Ali vreme ne stoji, vreme nosi,
nosi me kao bujica,
nosi me u nepoznato.

Naslovi oko mene i poruke koje me progone,
gledam oko sebe i ne verujem.

Sekunde teku sporo,
svaki otkucaj mi remeti otkucaj srca,
moj um traži oslonac,
oslonac koji si mi oduzela. 

Sve oko mene mi sugerise na tebe,
ne razumem,
zašto se tako igraš samnom?

Osećam grom u grudima,
dok sedim u mojoj stolici,
znam nije isto kao pre.

Sekunde teku sporo,
svaki otkucaj mi remeti otkucaj srca,
moj um traži oslonac,
oslonac koji si mi oduzela.  

Zidovi moje sobe mi se primiču,
nalazim oslonac samo u pulsevima mog srca,
a ono kuca kao ludo,
i plaši me. Telo mi odumire.

Moje oči gledaju drugačije,
gledaju u pune tri dimezije,
drugačije doživljavam sobu,
sva je nestvarana.

Sekunde teku sporo,
svaki otkucaj mi remeti otkucaj srca,
moj um traži oslonac,
oslonac koji si mi oduzela.  

Sve mi je kao jedan film,
film koji nisam birao,
film kome nisam znao kraj.